Vaša instruktorka, Isidora Milošević

Tai Chi, Beograd, priroda
Tai Chi, Beograd, priroda

 
 Deo intervjua za časopis Sensa,Žena inspiracija
 NA PRAVOM PUTU
 Tai Chi  Chuan je životni put kojim, kada čovek krene u potrazi za savršenstvom putuje do kraja života – tu drevnu kinesku veštinu vežbi staru nekoliko hiljada godina sada, na početku novog milenijuma upražnjava najveći broj ljudi od njenog nastanka
Razgovarala: Radmila Jovović
 Kad čujete da je Isidora Milošević predsednik Internacionalne Kung Fu Fedreacije (Odeljak za Srbiju),  međunarodni sudija i nosilac 6. DAN borilačkih veština – prva pomisao je da ne bi bilo dobro da se toj dami nečim zamerite. Kada je upoznate, teško vam je da povežete „sliku“ i podatke o “slici” jer je Isidora veoma ljupka osoba jasnog, otvorenog lica „s očima izvan svakog zla“. Ona je mnogo više od svoje biografije, a u nju je stalo je mnogo više od onoga što inače staje u njene godine: završila je pozorišne produkcije na FDU u Beogradu, s 22 godine i magistrirala. Zatim je upisala i završila turski jezik na Filološkom fakultetu, a govori još i engleski, nemački, španski, ruski, služi se i arapskim i holandskim…  Više od deset godina uči i podučava Tai Chi Chuan. Dobitnik je bronzane medalje u Luganu 2000. i zlatne medalje u kategoriji majstora u Milanu 2005. godine. Kao instruktor radila je u Turskoj i Španiji i tamo, na šta je posebno ponosna, kvalifikovala učenike koji sada podučavaju nove učenike. Osnivač je holističkog centra “Sfera” u Beogradu.
Kako se uopšte može takmičiti u „umetnosti unutrašnjeg pokreta“?
Na praktičnom nivou, ta takmičenja izgledaju kao ona u umetničkom klizanju ili gimnastici – kaže Isidora – jer se ocenjuju pre svega stil i težina stila… Na njih gledam informativno jer tamo imate priliku da vidite i druge stilove i drugačije učitelje. Mišljenja su i dalje podeljena da li je  Tai Chi sport ili vešitna, a ja bih rekla da je i jedno i drugo. Učila sam ga od majstora borilačkih veština Wang Zeng Xiang-a koji je 1996. godine došao u Beograd. Imala sam sreću da znanje i veštinu dobijam od vrhunskog učitelja, koji je do 1990. godine šest puta osvojio titulu nacionalnog šampiona Kine i osam puta titulu vicešampiona. On je negovao sportski stil Tai Chi Cuan-a, ali to ne znači pripremu za borbu s konkurencijom, nego rad na ličnom razvoju jer se borite sa sopstvenim ograničenjima i učite strpljenju.
Rođena je u Beogradu u porodici službenika. Od roditelja je dobila odobrenje da istraži različite puteve, da ide tamo gde želi i da se ne plaši. Da ima pravo da promeni mišljenje, fakultet, zemlju, muža, posao… Ta podrška  je bila od suštinskog značaja u traženju onoga što je pravo za nju, jer je znala da uvek može da se vrati i imala veru da će naći svoj put.  Donosila je i pogrešne odluke, skretala, ali je to shvatala kao lekcije: njeno telo i zdravstveni problemi koji su nastajali, nepogrešivo su je opominjali da treba da radi ono što voli, bude sa kim se oseća i razume, da ništa ne mora po svaku cenu…

Belgrade, Serbia

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *