Čemu nas uči Tai Chi?

Isidora Milosevic, Tai Chi instruktorka, Beograd
Isidora Milosevic, Tai Chi instruktorka, Beograd

Čemu nas uči Tai Chi?

– To je životni put kojim, kada čovek krene najčešće putuje do kraja života u potrazi za savršenstvom. Nije samo vežbanje nego i stil života. Jedna od prvih lekcija koje sam usvojila je ona o skromnosti i ljubavi prema bližnjima. Znamo da svako bira svog učitelja, pa kod mene dolaze drugačiji ljudi od onih koji idu kod drugih učitelja Tai Chi Chuan-a – individualci koji ne vole uklaupljavanje i pritiske. To je dvosmerni proces, uče oni od mene, ali i ja od njih. Kad savladate fizički nivo, na red dolaze dublji, složeniji nivoi. Tai Chi nas uči da stvari ne posmatramo crnobelo jer se sve preliva (princip Jina i Janga), upornosti jer stalno usvršavamo naizgled jednu te istu stvar, da prepoznajemo svoja osećanja i proširujemo se. Vežbajući, otkrivamo sopstvena ograničenja, psihološke barijere, koje je mnogo teže premostiti nego početne fizičke poteškoće. Uči nas da život shvatamo kao kružni tok koji je osnova kineske misli, da će sve ono što dostigne vrhunac doživeti i pad (i obrnuto), širini pogleda, strpljenju, prihvatanju sebe i svojih osećanja. Da ništa nije statično i konačno.

…I da treba živeti sada, u ovom trenutku – da li je to zaista moguće, koji prekidač čovek treba da okrene da bi mu to uspelo?

-Um čoveka jeste stvoren da ima viziju budućnosti, ali ona ne sme da mu zamagljuje sadašnji život. Mi ipak živimo u gradu, u okolnostima koje su drugačije od onih u kojima živi kineski monah negde na visini od  tri hiljade metara. Ali je Tai Chi odlican način da boravite u sadašnjosti, jer ga ne možete vežbati ako niste prisutni u sadasnjem trenutku. Posle deset godina, sve vežbe sam uradila desetinama hiljada puta, ali kad mi na času odlutaju misli, uradim nešto pogrešno, skrenem u neki drugi pokret i izgubim nit. Tai Chi traži da budete pokret, sledeći pravilo da misao vodi pokret.

Koje su najvažnije univerzalne poruke koje rado delite s drugima?

Živite sada, ne žalite što ste, ili niste, nekad nešto uradili jer je prošlost nemoguće promeniti; ne čekajte da budete srećni  u budućnosti jer je ne možemo predvideti, budite srećni sada; nemojte se previše baviti materijalnim stvarima jer su one prolazne, ne fokusirajte se na ono što nemate jer to može biti izvor stalne patnje, nego na ono što imate. Ono što nemate to vam ni ne treba, ili će, ako nam je stvarno važno – doći. Prihvatite sebe i svoj život onakvim kakav jeste. To, naročitio na početku, nije lako ali kada vam to uspe osetićete ogromno olakšanje. Pratite svoje srce, ono će vas odvesti na pravi put, iako ni to nije uvek lako jer ima mnogo stramputica. Moja molitva je jednostavna: da budem na pravom putu. Imajte veru u pozitivne stvari, u to da je svet dobro mesto. Ne bavite se negativnostima, otkrijte šta dobro u vama postoji i to razvijajte i proširite, šta god da je to: gajenje biljaka, čuvanje dece, ili genetski inženjering. Pre nekoliko godina su me pitali šta mi je najvažnije u životu i ja sam rekla zdravlje i ljubav. Svi su se nasmejali tom stereotipnom odgovoru, ali to je zato što nisu shvatali da su zdravlje, ljubav i unutrašnji mir – suština svega. Polazna tačka iz koje sve drugo možemo da izgradimo.

Za časopis Sensa , Radmila Jovović

Foto.: Dalibor Danilović

Belgrade, Serbia

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *