Tai Chi i Qi Gong u Beogradu

Tai Chi Dora

Kako si počela da se baviš Tai Chijem?

Oduvek sam se bavila nekim sportom, najduže mačevanjem. Privlačile su me sve veštine koje dolaze sa istoka i u jednom trenutku su se sklopile kockice kada je moj učitelj Wang Zeng Xiang 1996. godine dosao u Beograd. Imala sam srecu da znanje i veštinu dobijam od vrhunskog ucitelja, koji je do 1990. godine 6 puta osvoji titulu nacionalnog šampiona Kine. Posle nekih 6 meseci vežbanja shvatila sam da je baš to ono što sam oduvek tražila i od tada do danas koristim svaku priliku da što više naučim i da se usavršavam.

 
Kako si dogurala do kategorije majstora, kasnije i instruktora?

Posle pet godina učenja dobila sam dozvolu od svog učitelja da i ja podučavam druge. Sebe ne nazivam majstorom, jer majstorstvo se stiče čitavog života. U suštini ja samo prenosim znanje. Prenošenjem znanja ja učim i napredujem u svojoj veštini. To je krug.Vaša Tai Chi instruktorka, Isidora Milošević

Zašto je u tvom životu značajan Tai Chi?
Tai Chi je moj put. To je moj život.
Tai Chi je promenio moje shvatanje života i svega što nas okružuje. Od kada sam se posvetila Tai Chi-ju postala sam mnogo fleksibilnija, strpljivija, tolerantnija. To je moj način komunikacije sa ljudima. Osoba koja se duže vreme bavi ovim veštinama postaje bolji čovek u svakom pogledu.

Kako izgledaju Qi Gong vežbe i – U čemu je razlika između Qi Gonga i Tai Chija?

Vežbe izgledaju tako što se najčešće, u stojećem stavu, više puta ponavljaju isti pokreti, uz pre svega posebno uskladjeno disanje. Postoje i statične vežbe gde se samo stoji u jednom položaju što je duže moguće (i po 30-tak minuta) ili postoje vežbe u pokretu ili sedećem stavu. Nekada ćete sresti da se ove vežbe nazivaju i kineska joga.
Razlika izmedju ova dva je u tome što Qi gong vežbe nisu povezane u niz, već se vežbaju jedna po jedna, a pokreti Tai Chija su povezani u takozvane forme koje nose nazive po broju pokreta i stilu (npr. najpoznatija forma je Yang 24 pokretaTai Chi Chuan, sport ili veština). Bitna razlika je takodje to što pokreti Tai Chija imaju i borilački koncept i primenu dok u Qi gong vežbama ne postoji borilački aspekt.
Ipak, ove dve veštine su veoma povezane i svako ko vežba Tai Chi trebalo bi da vežba Qi gong i obrnuto.

Šta se njima postiže?

Cilj ovih vežbi je pre svega zdravstvena prevencija, a u pojedinim slučajevima se može koristiti i kao vid terapije. Ukoliko se vežba u kombinaciji sa nekom borilačkom veštinom poboljšava borbenu gotovost. Qi gong se vekovima razvijao kroz taoističku alhemiju u traganju za receptom za dugovečnost pa čak i besmrtnost.

Koja je razlika između unutrašnjeg i spoljašnjeg Qi Gonga?

Unutrašnji ili Neijia Qi gong predstavlja set kineskih vežbi i duhovnu praksu povezanu sa Taoizmom i kineskim borilačkim veštinama. On se takodje naziva mekim stilom i vodi poreklo sa planine Wu Dang. Spoljašnji stil ili Waijia, naziva se tvrdim stilom i vodi poreklo iz manastira Šaolin.
Spoljašnji trening uključuje jačanje ruku, nogu i celog tela, pogled i uvežbavanje odredjenih položaja dok unutrašnji trening više uključuje srce, intelekt, disanje, razvijanje osećaja tokom vežbi i na taj način produbljuje unutrašnju snagu.
Da bi neko napredovao mora da ima egzaktnu mehaniku tela i čvrstinu mišića, ali istovremeno pravilno disanje i opuštenost prati fokus na protok Qi-ja.
Najbolje je vežbati oba stila. A najbolje od svega je vežbati redovno.

Koliko kombinacija vežbi postoji?

Oba ova stila imaju razne vrste oblika i kombinacija vežbi i kroz svoju dugu istoriju su se medjusobno preplitali i vršili uticaj jedna na drugu.
Vekovima se škole takmiče za svoj prestiž u smislu koja je bolja. Smatram takvo razmišljanje perifernim, jer to nije smisao ovih veština, već svako treba da izabere ono što mu odgovara i pre svega učitelja koji mu odgovara. Odnos učitelja i učenika je takodje veoma važan u procesu učenja i uvežbavanja jer predstavlja razmenu energije izmedju dva bića.

Isidora Milosevic, Beograd Tai Chi
Isidora Milosevic, Beograd Tai Chi

Ukoliko u telu negde “škripi”, postoje energetski blokovi, koji se uz pomoć Qi Gonga QiGong vežbeotklanjaju. Kako?

Najvažnije je osvestiti energetske blokade i kroz vežbanje se što više opustiti. Vremenom se čovek oseća sve bolje. Stanje u kome bi trebalo da se čovek nalazi tokom vežbanja je relaksirani fokus, to je teško definisati, moglo bi se opisati tako da ste opušteni ali sve vreme držite fokus na onome što radite. To nije lako, ali ako se nauči može da se primeni i u svakodnevnom životu i na taj način spreči velika količina stesa koja i prouzrokuje energetske blokade.

Nedavno si bila na planini Wu DangWu Dang Tai Chi, Put u Kinu , Kako si tamo dospela, sa kojim razlogom, šta čini tu planinu toliko posebnom?
Još pre nego što sam počela da se bavim Tai Chi-jem maštala sam o tome kako se penjem stepenicama dugim 5km do taoističkog hrama Jindian Gong. Wu Dang je sveta taoistička planina i ishodište Tai Chi Chuana.
Provela sam tamo mesec dana u školi učitelja Chen Shixing’-a, koji je 15. generacija majstora San Feng škole Wu Dang borilačkih veština. Na 3.svetskom šampionatu tradicionalnog Wu Shua osvojio je zlatnu medalju za Wu Dang mač i srebrnu medalju za unutrašnje Wu Dang forme. Srećna sam što sam ostvarila svoj san da odem na Wu Dang i naučim izvorne Tai Chi forme i nove Qi Gong vežbe i uopšte osetim atmosferu mesta odakle potiču ove veštine. To je bila velika avantura, duhovno putovanje, neprocenjivo iskustvo, ali o tome u nekom sledećem razgovoru.

Wu Dang, Tai Chi, Master Chen Shi Xing
Wu Dang, Tai Chi, Master Chen Shi Xing

Jutro, Tai Chi i priroda….

Tai Chi u prirodi

tai chi chuan u prirodi
Prepodnevni termini u prirodi

 
Ни у једној културној традицији природа не игра толику улогу у уметности и животу уопште, као у Кини. У кинеској машти посебно место заузимају планине које се сматрају светима, јер смо на тај начин ближе боговима. Оне такође, манифестију виталну енергију природе, које се на кинеском назива ЋИ. Природа не само што прехранјује човека и тако га одржава у животу , него се у њој налазе и лековите биљке које дају дуговечност.
Човек је у древним временима боравио у природи већи део свог времена, у њој није тражио само еликсире бесмртности него је чистио свој дух и регенерисао се.Таоизам и конфуцијанизам, а касније и будизам који је стигао у Кину у првом веку н.е. велики значај даје природи, у њој тражи одговоре и тако ствара основе кинеске културе .Многи филозофски концепти старе Кине заснивају се управо на посматрању природе. Таоисти и будисти су боравили на светим планинама где су медитирали и временом оснивали своје храмове,пратили су их ходочасници, ученици и путници. Архитектура никада није реметила контуре планина већ се трудила да се уклопи са постојећим окружењем. Песници су славили лепоту природе, сликари су у њој налазили инспирацију.
Таоизам нас учи да човек мора да одржи снажну везу са природом ради психичког и физичког здравља. Таи Чи и Ћи Гонг вежбе се заснивају на томе да је човек проводник између неба и земље и да вежбање у природи најделотворније. Овај древни систем вежби је такође настао из посматрања природе и животиња које имитира. Јин и Јанг симбол, Књига промена и многи други филозофски концепти говоре о променама као што су годишња доба, дан и ноћ, сунце и тама и како наћи равнотежу у тим супротстављеним  појавама.
Ова традиција се задржала до данас у модерној Кини.  У парковима, трговима или улицама, свуда где има слободног простора људи вежбају. Некада је то Таи Чи или Ћи Гонг, некада плес, гимнастика или пуштање змајева. Уметничке вештине као сликање, калиграфија или певање такође се практикују на отвореном простору.
У Београду, имамо нашу дозу јутарњег Таи Чија у предивном амбијенту Донјег града на Калемегдану. Вежбе води Исидора Милошевић и каже да то најбољи начин да започнете нови дан.
Кроз јутарњи Таи Чи тренинг добијате енергију за нови дан, осварујете контакт са природом и са самим собом. Нису потребни никакви посебни услови, само удобна одећа и обућа а након вежбања  нећете осећати умор, већ ћете бити полетни и потпуно регенерисани.
Традиционално и модерно се сусрећу у парку, аутомобили пролазе, чујемо буку у позадини али налазимо свој унутрашњи мир, осећамо енергију природе, па макар то било само једно дрво или цвет, то је исконска снага која неће нестати упркос  томе што се некада плашимо да је све више бетона око нас…

Jutro, Tai Chi i priroda….

Tai Chi u prirodi

tai chi chuan u prirodi
Prepodnevni termini u prirodi

 
Ни у једној културној традицији природа не игра толику улогу у уметности и животу уопште, као у Кини. У кинеској машти посебно место заузимају планине које се сматрају светима, јер смо на тај начин ближе боговима. Оне такође, манифестију виталну енергију природе, које се на кинеском назива ЋИ. Природа не само што прехранјује човека и тако га одржава у животу , него се у њој налазе и лековите биљке које дају дуговечност.
Човек је у древним временима боравио у природи већи део свог времена, у њој није тражио само еликсире бесмртности него је чистио свој дух и регенерисао се.Таоизам и конфуцијанизам, а касније и будизам који је стигао у Кину у првом веку н.е. велики значај даје природи, у њој тражи одговоре и тако ствара основе кинеске културе .Многи филозофски концепти старе Кине заснивају се управо на посматрању природе. Таоисти и будисти су боравили на светим планинама где су медитирали и временом оснивали своје храмове,пратили су их ходочасници, ученици и путници. Архитектура никада није реметила контуре планина већ се трудила да се уклопи са постојећим окружењем. Песници су славили лепоту природе, сликари су у њој налазили инспирацију.
Таоизам нас учи да човек мора да одржи снажну везу са природом ради психичког и физичког здравља. Таи Чи и Ћи Гонг вежбе се заснивају на томе да је човек проводник између неба и земље и да вежбање у природи најделотворније. Овај древни систем вежби је такође настао из посматрања природе и животиња које имитира. Јин и Јанг симбол, Књига промена и многи други филозофски концепти говоре о променама као што су годишња доба, дан и ноћ, сунце и тама и како наћи равнотежу у тим супротстављеним  појавама.
Ова традиција се задржала до данас у модерној Кини.  У парковима, трговима или улицама, свуда где има слободног простора људи вежбају. Некада је то Таи Чи или Ћи Гонг, некада плес, гимнастика или пуштање змајева. Уметничке вештине као сликање, калиграфија или певање такође се практикују на отвореном простору.
У Београду, имамо нашу дозу јутарњег Таи Чија у предивном амбијенту Донјег града на Калемегдану. Вежбе води Исидора Милошевић и каже да то најбољи начин да започнете нови дан.
Кроз јутарњи Таи Чи тренинг добијате енергију за нови дан, осварујете контакт са природом и са самим собом. Нису потребни никакви посебни услови, само удобна одећа и обућа а након вежбања  нећете осећати умор, већ ћете бити полетни и потпуно регенерисани.
Традиционално и модерно се сусрећу у парку, аутомобили пролазе, чујемо буку у позадини али налазимо свој унутрашњи мир, осећамо енергију природе, па макар то било само једно дрво или цвет, то је исконска снага која неће нестати упркос  томе што се некада плашимо да је све више бетона око нас…