Tai Chi u centru Beograda

-Kako si počela da se baviš Tai Chijem?
Oduvek sam se bavila nekim sportom, najduže mačevanjem. Privlačile su me sve veštine koje dolaze sa istoka i u jednom trenutku su se sklopile kockice kada je moj učitelj Wang Zeng Xiang 1996. godine došao u Beograd. Imala sam sreću da znanje i veštinu dobijam od vrhunskog učitelja, koji je do 1990. godine 6 puta osvoji titulu nacionalnog šampiona Kine. Posle nekih 6 meseci vežbanja shvatila sam da je baš to ono što sam oduvek tražila i od tada do danas koristim svaku priliku da što više naučim i da se usavršavam.
-Kako si dogurala do kategorije majstora, kasnije i instruktora?
Posle pet godina učenja dobila sam dozvolu od svog učitelja da i ja podučavam druge. Sebe ne nazivam majstorom, jer majstorstvo se stiče čitavog života. U suštini ja samo prenosim znanje. Prenošenjem znanja ja učim i napredujem u svojoj veštini. To je krug.
-Zašto je u tvom životu značajan Tai Chi?
Tai Chi je moj put. To je moj život.
Tai Chi je promenio moje shvatanje života i svega što nas okružuje. Od kada sam se posvetila Tai Chiju postala sam mnogo fleksibilnija, strpljivija, tolerantnija. To je moj način komunikacije sa ljudima. Osoba koja se duže vreme bavi ovim veštinama postaje bolji čovek u svakom pogledu.
Kako izgledaju Qi Gong vežbe i – U čemu je razlika između Qi Gonga i Tai Chija?
Vežbe izgledaju tako što se najčešće, u stojećem stavu, više puta ponavljaju isti pokreti, uz pre svega posebno uskladjeno disanje. Postoje i statične vežbe gde se samo stoji u jednom položaju što je duže moguće (i po 30-ak minuta) ili postoje vežbe u pokretu ili sedećem stavu. Negde ćete videti da se ove vežbe nazivaju i kineska joga.
Razlika izmedju ova dva je u tome što Qi gong vežbe nisu povezane u niz, već se vežbaju jedna po jedna, a pokreti Tai Chija su povezani u takozvane forme koje nose nazive po broju pokreta i stilu (npr. najpoznatija forma je Yang 24 pokreta). Bitna razlika je takođe to što pokreti Tai Chija imaju i borilački koncept i primenu dok u Qi gong vežbama ne postoji borilački aspekt.
Ipak, ove dve veštine su veoma povezane i svako ko vežba Tai Chi trebalo bi da vežba Qi gong i obrnuto.
Šta se postiže ovim vežbama?
Cilj ovih vežbi je pre svega zdravstvena prevencija, a u pojedinim slučajevima se može koristiti i kao vid terapije. Ukoliko se vežba u kombinaciji sa nekom borilačkom veštinom poboljšava borbenu gotovost. Qi gong se vekovima razvijao kroz taoističku alhemiju u traganju za receptom za dugovečnost pa čak i besmrtnost.
– Koja je razlika između unutrašnjeg i spoljašnjeg Qi Gonga?
Unutrašnji ili Neijia Qi gong predstavlja set kineskih vežbi i duhovnu praksu povezanu sa Taoizmom i kineskim borilačkim veštinama. On se takođe naziva mekim stilom i vodi poreklo sa planine Wu Dang. Spoljašnji stil ili Waijia, naziva se tvrdim stilom i vodi poreklo iz manastira Šaolin.
Spoljašnji trening uključuje jačanje ruku, nogu i celog tela, pogled i uvežbavanje određenih položaja dok unutrašnji trening više uključuje srce, intelekt, disanje, razvijanje osećaja tokom vežbi i na taj način produbljuje unutrašnju snagu.
Da bi neko napredovao mora da ima egzaktnu mehaniku tela i čvrstinu mišića, ali istovremeno pravilno disanje i opuštenost prati fokus na protok Qija.
Najbolje je vežbati oba stila. A najbolje od svega je vežbati redovno.
– Koliko kombinacija vežbi postoji?
Oba ova stila imaju razne vrste oblika i kombinacija vežbi i kroz svoju dugu istoriju su se međusobno preplitali i vršili uticaj jedna na drugu.
Vekovima se škole takmiče za svoj prestiž u smislu koja je bolja. Smatram takvo razmišljanje perifernim, jer to nije smisao ovih veština, već svako treba da izabere ono što mu odgovara i pre svega učitelja koji mu odgovara. Odnos učitelja i učenika je takođe veoma važan u procesu učenja i uvežbavanja jer predstavlja razmenu energije između dva bića.
-Ukoliko su telo i um opušteni i usmereni, kruženje Qija je neometano i telo i um su u harmoniji. Ukoliko u telu negde “škripi”, postoje energetski blokovi, koji se uz pomoć Qi Gonga otklanjaju. Kako?
Najvažnije je osvestiti energetske blokade i kroz vežbanje se što više opustiti. Vremenom se čovek oseća sve bolje. Stanje u kome bi trebalo da se čovek nalazi tokom vežbanja je relaksirani fokus, to je teško definisati, moglo bi se opisati tako da ste opušteni ali sve vreme držite fokus na onome što radite. To nije lako, ali ako se nauči može da se primeni i u svakodnevnom životu i na taj način spreči velika količina stresa koja i prouzrokuje energetske blokade.
 

Nedavno si bila na planini Wu Dang , Kako si tamo dospela, sa kojim razlogom, šta čini tu planinu toliko posebnom?
Još pre nego što sam počela da se bavim Tai Chijem maštala sam o tome kako se penjem stepenicama dugim 5km do taoističkog hrama Jindian Gong. Wu Dang je sveta taoistička planina i ishodište Tai Chi Chuana.
Provela sam tamo mesec dana u školi učitelja Chen Shixinga, koji je petnaesta generacija majstora San Feng škole Wu Dang borilačkih veština. Na 3. svetskom šampionatu tradicionalnog Wu Shua osvojio je zlatnu medalju za Wu Dang mač i srebrnu medalju za unutrašnje Wu Dang forme. Srećna sam što sam ostvarila svoj san da odem na Wu Dang i naučim izvorne Tai Chi forme i nove Qi Gong vežbe i uopšte osetim atmosferu mesta odakle potiču ove veštine. To je bila velika avantura, duhovno putovanje, neprocenjivo iskustvo, ali o tome u nekom sledećem razgovoru.
– Kako si došla na ideju da osnuješ “Sferu”?
Nakon višegodišnje prakse spoznala sam da Tai Chi zaista ima holistički pristup čoveku. Da svako može da nađe ono što mu je potrebno. Forme se mogu prilagoditi čoveku, a pre svega rad instruktora sa polaznicima mora da bude holistički. To znači da osobu posmatramo u celini, psihički, fizički, duhovno i iz još mnogih drugih uglova i da onda prenošenje veština – Tai Chija i Qi Gonga uskladimo sa datostima pojedinca.
– Šta se sve radi u ovom centru?
Novo u “Sferi” i novo u Beogradu je Wu Dang stil Tai Chi Chuana.U “Sferi” trenutno postoje i časovi Joge gde instruktori takođe primenjuju holistički pristup sa svojim polaznicima.
Današnji čovek ima dovoljno pritiska sa svih strana i malo prostora da bude svoj. Zbog toga radimo u malim grupama, do 5 osoba u grupi maksimum i na taj način možemo da ostvarimo holistički pristup. Kod nas nema niakvog pritiska, uniformi, rokova. Važno je da se sve ono što se vežba, vežba pravilno i da pojedinac dobija baš ono za čim traga. Mi takođe svakodnevno učimo od svojih učenika što je veoma značajan deo procesa.
Tai Chi i Qi Gong vežbe zahtevaju samo malo slobodnog prostora i mogu se lako praktikovati u radnom okruženju tako da već imam saradnju sa nekim firmama i veoma sam zadovoljna rezultatom koji se postiže.
Piše: Ivana Ćirica za sajt B92