Vaša instruktorka, Isidora Milošević

 
 Deo intervjua za časopis Sensa,Žena inspiracija
 NA PRAVOM PUTU
 Tai Chi  Chuan je životni put kojim, kada čovek krene u potrazi za savršenstvom putuje do kraja života – tu drevnu kinesku veštinu vežbi staru nekoliko hiljada godina sada, na početku novog milenijuma upražnjava najveći broj ljudi od njenog nastanka
Razgovarala: Radmila Jovović
 Kad čujete da je Isidora Milošević predsednik Internacionalne Kung Fu Fedreacije (Odeljak za Srbiju),  međunarodni sudija i nosilac 6. DAN borilačkih veština – prva pomisao je da ne bi bilo dobro da se toj dami nečim zamerite. Kada je upoznate, teško vam je da povežete „sliku“ i podatke o “slici” jer je Isidora veoma ljupka osoba jasnog, otvorenog lica „s očima izvan svakog zla“. Ona je mnogo više od svoje biografije, a u nju je stalo je mnogo više od onoga što inače staje u njene godine: završila je pozorišne produkcije na FDU u Beogradu, s 22 godine i magistrirala. Zatim je upisala i završila turski jezik na Filološkom fakultetu, a govori još i engleski, nemački, španski, ruski, služi se i arapskim i holandskim…  Više od deset godina uči i podučava Tai Chi Chuan. Dobitnik je bronzane medalje u Luganu 2000. i zlatne medalje u kategoriji majstora u Milanu 2005. godine. Kao instruktor radila je u Turskoj i Španiji i tamo, na šta je posebno ponosna, kvalifikovala učenike koji sada podučavaju nove učenike. Osnivač je holističkog centra “Sfera” u Beogradu.
Kako se uopšte može takmičiti u „umetnosti unutrašnjeg pokreta“?
–Na praktičnom nivou, ta takmičenja izgledaju kao ona u umetničkom klizanju ili gimnastici – kaže Isidora – jer se ocenjuju pre svega stil i težina stila… Na njih gledam informativno jer tamo imate priliku da vidite i druge stilove i drugačije učitelje. Mišljenja su i dalje podeljena da li je  Tai Chi sport ili vešitna, a ja bih rekla da je i jedno i drugo. Učila sam ga od majstora borilačkih veština Wang Zeng Xiang-a koji je 1996. godine došao u Beograd. Imala sam sreću da znanje i veštinu dobijam od vrhunskog učitelja, koji je do 1990. godine šest puta osvojio titulu nacionalnog šampiona Kine i osam puta titulu vicešampiona. On je negovao sportski stil Tai Chi Cuan-a, ali to ne znači pripremu za borbu s konkurencijom, nego rad na ličnom razvoju jer se borite sa sopstvenim ograničenjima i učite strpljenju.
Rođena je u Beogradu u porodici službenika. Od roditelja je dobila odobrenje da istraži različite puteve, da ide tamo gde želi i da se ne plaši. Da ima pravo da promeni mišljenje, fakultet, zemlju, muža, posao… Ta podrška  je bila od suštinskog značaja u traženju onoga što je pravo za nju, jer je znala da uvek može da se vrati i imala veru da će naći svoj put.  Donosila je i pogrešne odluke, skretala, ali je to shvatala kao lekcije: njeno telo i zdravstveni problemi koji su nastajali, nepogrešivo su je opominjali da treba da radi ono što voli, bude sa kim se oseća i razume, da ništa ne mora po svaku cenu…