Beograd Isidora Milosevic Tai Chi instruktor
Deo intervjua za časopis Sensa, Razgovor vodila Radmila Jovović Gde ste upoznali Tai Chi, jel to bila ljubav na prvi pokret? –Dok sam bila student vežbala sam mačevanje, ali sam tragala za novim vidom rekreacije. Jedan drug mi je rekao da je u Beograd došao učitelj Tai Chi-a – znala sam samo da su to vežbe koje Kinezi izvode u parkovima. Početak je bio užasno težak, posle mesec dana htela sam da odustanem. Pitala sam učitelje koliko treba da se nauče bar osnovne vežbe koje mogu da se rade u nizu. Rekao je „osam meseci“, a posle pet ja sam toliko zavolela Tai Chi da sam svakog dana dva puta dnevno išla na časove, grabeći znanje. Posle pet godina počela i da predajem. Da li su vas više od jednom pitali zašto podučavate „te vežbe“, umesto da prevodite za Ujedinjene nacije…?
-Mnogo puta, ali čovek treba da radi ono što voli. Ne možete uspeti u poslu koji ne volite bez obzira što imate kvalifikacije i znanje. Kada sam završila pozorišnu produkciju shvatila sam da to nije za mene, a posle studija na filološkom fakultetu, tražila sam posao dve godine i otišla u Tursku, najpre u Istanbul, pa u Antaliju, a zatim u Španiju da podučavam Tai Chi. Vratila sam se kući, počela da radim kao prevodilac i razbolela se. Kada se to desilo i drugi put shvatila sam da, bez obzira koliko je teško kada si pionir u nečemu, treba da radiš ono što te ispunjava radošću. Čemu nas uči Tai Chi?
– To je životni put kojim, kada čovek krene najčešće putuje do kraja života u potrazi za savršenstvom. Nije samo vežbanje nego i stil života. Jedna od prvih lekcija koje sam usvojila je ona o skromnosti i ljubavi prema bližnjima. Znamo da svako bira svog učitelja, pa kod mene dolaze drugačiji ljudi od onih koji idu kod drugih učitelja Tai Chi Chuan-a – individualci koji ne vole uklaupljavanje i pritiske. To je dvosmerni proces, uče oni od mene, ali i ja od njih. Kad savladate fizički nivo, na red dolaze dublji, složeniji nivoi. Tai Chi nas uči da stvari ne posmatramo crnobelo jer se sve preliva (princip Jina i Janga), upornosti jer stalno usvršavamo naizgled jednu te istu stvar, da prepoznajemo svoja osećanja i proširujemo se. Vežbajući, otkrivamo sopstvena ograničenja, psihološke barijere, koje je mnogo teže premostiti nego početne fizičke poteškoće. Uči nas da život shvatamo kao kružni tok koji je osnova kineske misli, da će sve ono što dostigne vrhunac doživeti i pad (i obrnuto), širini pogleda, strpljenju, prihvatanju sebe i svojih osećanja. Da ništa nije statično i konačno. …I da treba živeti sada, u ovom trenutku – da li je to zaista moguće, koji prekidač čovek treba da okrene da bi mu to uspelo?
-Um čoveka jeste stvoren da ima viziju budućnosti, ali ona ne sme da mu zamagljuje sadašnji život. Mi ipak živimo u gradu, u okolnostima koje su drugačije od onih u kojima živi kineski monah negde na visini od tri hiljade metara. Ali je Tai Chi odlican način da boravite u sadašnjosti, jer ga ne možete vežbati ako niste prisutni u sadasnjem trenutku. Posle deset godina, sve vežbe sam uradila desetinama hiljada puta, ali kad mi na času odlutaju misli, uradim nešto pogrešno, skrenem u neki drugi pokret i izgubim nit. Tai Chi traži da budete pokret, sledeći pravilo da misao vodi pokret.
Tai Chi, Beograd, priroda Deo intervjua za časopis Sensa,Žena inspiracija NA PRAVOM PUTU Tai Chi Chuan je životni put kojim, kada čovek krene u potrazi za savršenstvom putuje do kraja života – tu drevnu kinesku veštinu vežbi staru nekoliko hiljada godina sada, na početku novog milenijuma upražnjava najveći broj ljudi od njenog nastanka Razgovarala: Radmila Jovović Kad čujete da je Isidora Milošević predsednik Internacionalne Kung Fu Fedreacije (Odeljak za Srbiju), međunarodni sudija i nosilac 6. DAN borilačkih veština – prva pomisao je da ne bi bilo dobro da se toj dami nečim zamerite. Kada je upoznate, teško vam je da povežete „sliku“ i podatke o “slici” jer je Isidora veoma ljupka osoba jasnog, otvorenog lica „s očima izvan svakog zla“. Ona je mnogo više od svoje biografije, a u nju je stalo je mnogo više od onoga što inače staje u njene godine: završila je pozorišne produkcije na FDU u Beogradu, s 22 godine i magistrirala. Zatim je upisala i završila turski jezik na Filološkom fakultetu, a govori još i engleski, nemački, španski, ruski, služi se i arapskim i holandskim… Više od deset godina uči i podučava Tai Chi Chuan. Dobitnik je bronzane medalje u Luganu 2000. i zlatne medalje u kategoriji majstora u Milanu 2005. godine. Kao instruktor radila je u Turskoj i Španiji i tamo, na šta je posebno ponosna, kvalifikovala učenike koji sada podučavaju nove učenike. Osnivač je holističkog centra “Sfera” u Beogradu. Kako se uopšte može takmičiti u „umetnosti unutrašnjeg pokreta“? –Na praktičnom nivou, ta takmičenja izgledaju kao ona u umetničkom klizanju ili gimnastici – kaže Isidora – jer se ocenjuju pre svega stil i težina stila… Na njih gledam informativno jer tamo imate priliku da vidite i druge stilove i drugačije učitelje. Mišljenja su i dalje podeljena da li je Tai Chi sport ili vešitna, a ja bih rekla da je i jedno i drugo. Učila sam ga od majstora borilačkih veština Wang Zeng Xiang-a koji je 1996. godine došao u Beograd. Imala sam sreću da znanje i veštinu dobijam od vrhunskog učitelja, koji je do 1990. godine šest puta osvojio titulu nacionalnog šampiona Kine i osam puta titulu vicešampiona. On je negovao sportski stil Tai Chi Cuan-a, ali to ne znači pripremu za borbu s konkurencijom, nego rad na ličnom razvoju jer se borite sa sopstvenim ograničenjima i učite strpljenju.
Rođena je u Beogradu u porodici službenika. Od roditelja je dobila odobrenje da istraži različite puteve, da ide tamo gde želi i da se ne plaši. Da ima pravo da promeni mišljenje, fakultet, zemlju, muža, posao… Ta podrška je bila od suštinskog značaja u traženju onoga što je pravo za nju, jer je znala da uvek može da se vrati i imala veru da će naći svoj put. Donosila je i pogrešne odluke, skretala, ali je to shvatala kao lekcije: njeno telo i zdravstveni problemi koji su nastajali, nepogrešivo su je opominjali da treba da radi ono što voli, bude sa kim se oseća i razume, da ništa ne mora po svaku cenu…
Pored stalnih treninga koji se održavaju u Holističkom centru-Sfera u Dositejevoj ulici, uskoro, od 18.09. možete započeti dan sa vežbama na otovrenom koje će vam uneti snagu i dobro raspoloženje i pripremiti vas za dalje poduhvate . Tai Chi, Beograd, priroda
Nastao pre mnogo hiljada godina, danas se vežba i van granica Kine. Drevni mudraci objašnjavali su ove vežbe kao pokrete koji leče sve bolesti a ujedno su lepi za oko. Jutarnje vežbanje Tai Chi Chuana i Chi Gonga na otvorenom možemo sresti kako u Kini tako i u mnogim svetskim metropolama. I Beograd je jedna od njih.
Više informacija na isidoramil@yahoo.com
Uskoro nastavljamo sa radom, od 18.09. utorkom i četvrtkom.
Više informacija na isidoramil@yahoo.com Beograd Tai Chi, prepodne
Kroz kombinaciju ovih vežbi vodiće vas uvek nasmejana i strpljiva instruktorka Isidora Milošević koja je svoju veštinu usavršavala na svetoj planini Wu Dang u Kini i dobitnik je medalja na evrpskim takmičenjima.
Ove vežbe može vežbati svako, bez obzira na godine i fizičku pripremljenost jer se tokom vežbi postepeno napreduje. Nije potrebna posebna oprema, dovoljna je ravna obuća, udobna odeća i pre svega dobra volja.
Tai Chi, Kina
-Kako si počela da se baviš Tai Chijem?
Oduvek sam se bavila nekim sportom, najduže mačevanjem. Privlačile su me sve veštine koje dolaze sa istoka i u jednom trenutku su se sklopile kockice kada je moj učitelj Wang Zeng Xiang 1996. godine došao u Beograd. Imala sam sreću da znanje i veštinu dobijam od vrhunskog učitelja, koji je do 1990. godine 6 puta osvoji titulu nacionalnog šampiona Kine. Posle nekih 6 meseci vežbanja shvatila sam da je baš to ono što sam oduvek tražila i od tada do danas koristim svaku priliku da što više naučim i da se usavršavam.
-Kako si dogurala do kategorije majstora, kasnije i instruktora?
Posle pet godina učenja dobila sam dozvolu od svog učitelja da i ja podučavam druge. Sebe ne nazivam majstorom, jer majstorstvo se stiče čitavog života. U suštini ja samo prenosim znanje. Prenošenjem znanja ja učim i napredujem u svojoj veštini. To je krug.
-Zašto je u tvom životu značajan Tai Chi?
Tai Chi je moj put. To je moj život.
Tai Chi je promenio moje shvatanje života i svega što nas okružuje. Od kada sam se posvetila Tai Chiju postala sam mnogo fleksibilnija, strpljivija, tolerantnija. To je moj način komunikacije sa ljudima. Osoba koja se duže vreme bavi ovim veštinama postaje bolji čovek u svakom pogledu.
Kako izgledaju Qi Gong vežbe i – U čemu je razlika između Qi Gonga i Tai Chija?
Vežbe izgledaju tako što se najčešće, u stojećem stavu, više puta ponavljaju isti pokreti, uz pre svega posebno uskladjeno disanje. Postoje i statične vežbe gde se samo stoji u jednom položaju što je duže moguće (i po 30-ak minuta) ili postoje vežbe u pokretu ili sedećem stavu. Negde ćete videti da se ove vežbe nazivaju i kineska joga.
Razlika izmedju ova dva je u tome što Qi gong vežbe nisu povezane u niz, već se vežbaju jedna po jedna, a pokreti Tai Chija su povezani u takozvane forme koje nose nazive po broju pokreta i stilu (npr. najpoznatija forma je Yang 24 pokreta). Bitna razlika je takođe to što pokreti Tai Chija imaju i borilački koncept i primenu dok u Qi gong vežbama ne postoji borilački aspekt.
Ipak, ove dve veštine su veoma povezane i svako ko vežba Tai Chi trebalo bi da vežba Qi gong i obrnuto.
Šta se postiže ovim vežbama?
Cilj ovih vežbi je pre svega zdravstvena prevencija, a u pojedinim slučajevima se može koristiti i kao vid terapije. Ukoliko se vežba u kombinaciji sa nekom borilačkom veštinom poboljšava borbenu gotovost. Qi gong se vekovima razvijao kroz taoističku alhemiju u traganju za receptom za dugovečnost pa čak i besmrtnost.
– Koja je razlika između unutrašnjeg i spoljašnjeg Qi Gonga?
Unutrašnji ili Neijia Qi gong predstavlja set kineskih vežbi i duhovnu praksu povezanu sa Taoizmom i kineskim borilačkim veštinama. On se takođe naziva mekim stilom i vodi poreklo sa planine Wu Dang. Spoljašnji stil ili Waijia, naziva se tvrdim stilom i vodi poreklo iz manastira Šaolin.
Spoljašnji trening uključuje jačanje ruku, nogu i celog tela, pogled i uvežbavanje određenih položaja dok unutrašnji trening više uključuje srce, intelekt, disanje, razvijanje osećaja tokom vežbi i na taj način produbljuje unutrašnju snagu.
Da bi neko napredovao mora da ima egzaktnu mehaniku tela i čvrstinu mišića, ali istovremeno pravilno disanje i opuštenost prati fokus na protok Qija.
Najbolje je vežbati oba stila. A najbolje od svega je vežbati redovno.
– Koliko kombinacija vežbi postoji?
Oba ova stila imaju razne vrste oblika i kombinacija vežbi i kroz svoju dugu istoriju su se međusobno preplitali i vršili uticaj jedna na drugu.
Vekovima se škole takmiče za svoj prestiž u smislu koja je bolja. Smatram takvo razmišljanje perifernim, jer to nije smisao ovih veština, već svako treba da izabere ono što mu odgovara i pre svega učitelja koji mu odgovara. Odnos učitelja i učenika je takođe veoma važan u procesu učenja i uvežbavanja jer predstavlja razmenu energije između dva bića.
-Ukoliko su telo i um opušteni i usmereni, kruženje Qija je neometano i telo i um su u harmoniji. Ukoliko u telu negde “škripi”, postoje energetski blokovi, koji se uz pomoć Qi Gonga otklanjaju. Kako?
Najvažnije je osvestiti energetske blokade i kroz vežbanje se što više opustiti. Vremenom se čovek oseća sve bolje. Stanje u kome bi trebalo da se čovek nalazi tokom vežbanja je relaksirani fokus, to je teško definisati, moglo bi se opisati tako da ste opušteni ali sve vreme držite fokus na onome što radite. To nije lako, ali ako se nauči može da se primeni i u svakodnevnom životu i na taj način spreči velika količina stresa koja i prouzrokuje energetske blokade.
Wu Dang, Tai Chi, Master Chen Shi Xing
Nedavno si bila na planini Wu Dang , Kako si tamo dospela, sa kojim razlogom, šta čini tu planinu toliko posebnom?
Još pre nego što sam počela da se bavim Tai Chijem maštala sam o tome kako se penjem stepenicama dugim 5km do taoističkog hrama Jindian Gong. Wu Dang je sveta taoistička planina i ishodište Tai Chi Chuana.
Provela sam tamo mesec dana u školi učitelja Chen Shixinga, koji je petnaesta generacija majstora San Feng škole Wu Dang borilačkih veština. Na 3. svetskom šampionatu tradicionalnog Wu Shua osvojio je zlatnu medalju za Wu Dang mač i srebrnu medalju za unutrašnje Wu Dang forme. Srećna sam što sam ostvarila svoj san da odem na Wu Dang i naučim izvorne Tai Chi forme i nove Qi Gong vežbe i uopšte osetim atmosferu mesta odakle potiču ove veštine. To je bila velika avantura, duhovno putovanje, neprocenjivo iskustvo, ali o tome u nekom sledećem razgovoru.
– Kako si došla na ideju da osnuješ “Sferu”?
Nakon višegodišnje prakse spoznala sam da Tai Chi zaista ima holistički pristup čoveku. Da svako može da nađe ono što mu je potrebno. Forme se mogu prilagoditi čoveku, a pre svega rad instruktora sa polaznicima mora da bude holistički. To znači da osobu posmatramo u celini, psihički, fizički, duhovno i iz još mnogih drugih uglova i da onda prenošenje veština – Tai Chija i Qi Gonga uskladimo sa datostima pojedinca.
– Šta se sve radi u ovom centru?
Novo u “Sferi” i novo u Beogradu je Wu Dang stil Tai Chi Chuana.U “Sferi” trenutno postoje i časovi Joge gde instruktori takođe primenjuju holistički pristup sa svojim polaznicima.
Današnji čovek ima dovoljno pritiska sa svih strana i malo prostora da bude svoj. Zbog toga radimo u malim grupama, do 5 osoba u grupi maksimum i na taj način možemo da ostvarimo holistički pristup. Kod nas nema niakvog pritiska, uniformi, rokova. Važno je da se sve ono što se vežba, vežba pravilno i da pojedinac dobija baš ono za čim traga. Mi takođe svakodnevno učimo od svojih učenika što je veoma značajan deo procesa.
Tai Chi i Qi Gong vežbe zahtevaju samo malo slobodnog prostora i mogu se lako praktikovati u radnom okruženju tako da već imam saradnju sa nekim firmama i veoma sam zadovoljna rezultatom koji se postiže.
Piše: Ivana Ćirica za sajt B92
Kao svaka istorija tako i priča o nastanku i širenju Tai Chi-ja ima više verzija. Svako vidi svoju školu kao najbolju i smatra daje baš ona ta prava, izvorna. Čitajući mnoge verzije, samo se me zbunjivale godine i razna, meni u većini slučajeva nepoznata kineska imena. Istorijat koji iznosim je jedna kratka verzija mog vidjenja i delova istorije koji su za mene bili bitni. Mesta i učitelja koji su ostavili traga na mom putu. Na kraju, priča o tome kako je nastao Tai Chi je i nije toliko važna, važno je da on postoji, važno je da nadjete dobrog učitelja i najvažnije je da se tome posvetite.
Tradicionalno, u drevnoj Kini, znanje se prenosilo mahom usmenim putem, sa kolena na koleno. Otac bi učio sina ovoj tradicionalnoj veštini, te se tako znanje prenosilo sa kolena na koleno. Tai Chi se učio u manastirima ili u učiteljevoj kući, jer je sistem podučavana bio individualan. Jedan učenik i jedan učitelj. Spis koji i danas postoji, Tai či klasici pisan je arahaičnim jezikom, a još kad uzmemo u obzir i složenost značenja u kineskom jeziku, ovakva i slične knjige ne mogu se čitatiti bez dodatnih tumačenja. Samo čitanje takvih knjiga ne može biti od preterane koristi sve dok ne počnete malo ozbiljnije da vežbate Tai Chi. Uz dužno poštovanje, verujte mi da ćete malo toga razumeti pre nego što sami kroz vežbu i ne počnete da osećate i primenjujete neke principe. Onda će biti lako, prepoznaćete sve o čemu pišu veliki Tai Chi učitelji.
Ne postoje tačni istorijski zapisi kada je Tai Chi zaista nastao zato što je dugo nedostajalo interesovanje vladajuće klase za pristup zasnovan na ravnoteži duha i tela. Hiljadama godina se sistem političke vlasti zasnivao na brutalnosti i korupciji, tako da je manjkalo suptilnosti za specifičnu prirodu Tai Chi-ja. Oni koji su se posvetili istini nazivali su se taoistima ili „planinskim ljudima“ i živeli su životom sličnom monaškom. Oni su prenosili duh Tai Chi-ja ne mešajući se sa vlastima.
Budistička meditacija
Neki vladari su poštovali ova učenja kao vid religije i drevnog medicinskog znanja koje bi koristilo dugovečnosti. Oko 475. g.n.e. Ta Mo (Bodidarma) je došao iz Indije da bi širio svoja religijska učenja, smestivši se u manastir Šaolin. Osim molitve i meditacije uključio je i fizički trening u dnevnu rutinu. To je bio početak spoljašnjih borilačkih veština u Kini. Aspekt mentalne discipline bio je baziran na budističkoj editaciji.
Godine 1200.n.e. taoistički monah Zhang San-Feng je osnovao manastir na planini Wu Dang, da bi praktikovao taoizam u cilju vrhunskog razvoja čoveka. Zhang San Feng je misteriozna figura u istoriji taoizma i borilačkih veština. Dok je jednog dana vežbao na planini Wu Dang video je borbu svrake i zmije. Inspirisan njihovom borbom stvorio je sistem borilačkih veština zasnovan na odbrani, savladavanju tvrdoće ili snage mekoćom ili popuštanjem, i ukomponovao sa principima Yina i Yanga, 5 elemenata itd. Vekovima se taj sistem razvijao ali i zadržao svoju autentičnost.
Wu Dang Kung Fu ne može biti odovojen od taoističke kulture.Filozofska pozadina leži u drevnim kineskim konceptima Tai Chi-ja, Yina i Yanga, Wu Xing-a (pet elemenata), Bagua (osam trigrama) preko teorija i strategija borbe i principa treninga. Wu Dang Kung Fu je način učenja principa života i same prirode.Moglo bi da se kaže da je Wu Dang Kung Fu kristalizacija taoističkog istraživanja života.Od samog početka manastirski sistem na planini Wu Dang isticao je značaj unutrašnje snage i mudrosti.
Zhang San Feng
Kineske borilačke veštine dele se na WAIJIA spoljašnje i NEIJIA unutrašnje. Waijia veštine dolaze nam iz Šaolin hrama, a neijia sa planine Wu Dang. Tokom godina nastali su sistemi koji su kombinacijom ova dva prerasli u umerene borilačke veštine.
Podržavan od strane običnih ljudi, a ponekad čak i od strane careva (kao učitelj Zhang San-Feng pozvan je da podučava vladare taoističkoj filozofiji), Tai Chi sistem monaškog stila je oblikovao snažnu sliku Tai Chi-ja kao vrhunskog umeća življenja. Učitelji Tai Chi-ja su predstavljali simbole mudrosti . Bili su veoma poštovani, pogotovu zato što su pravda, milosrdje, obrazovanje i medicinsko umeće bili sastavni deo njihovog načina života.
Wu Dang ima dugačku tradiciju borilačkih veština i kao što se kaže na severu je najbolji šaolinski kung fu na na jugu Wu Dang stil kung fua. Taoistička muzika takodje predstavlja jedno dostignuće kulture ove planine uz naravno impresivnu arhitekturu i predivnu prirodu.
Zhen Wu legendarni vladar i veoma uticajan lik u taističkoj religiji je pokrenuo izgradnju manastirskog kompleksa na Wu Dangu, koji je danas pod zaštitom UNESCO-a kao kulturno dobro.
Za njega se vezuje priča o glačanju gvozdene šipke da postane igla.
On je tragao za besmrtnošću i praktikovao je mnoge tehnike ali ne sa velikim uspehom. Jednog dana sreo je staricu koja je glačala gvozdenu šipku o kamen. Upitao ju je šta radi a ona reče: “Glačam dok ovo ne postane igla.” On se začudio i upitao: “Igla je tanka, a šipka tako debela, kada ćeš to da završiš?” Ona odgovori: “Moraš da se trudiš da ostvariš svoj cilj.” Tako je on shvatio da nije bio dovoljno posvećen i nakon toga se promenio, nastavio uporno da vežba i kažu, doživeo besmrtnost. Praktikovao je alhemiju i smatra se da je postigao zlatni eliksir.
On je 1412. godine naredio zidanje palata i hramova na ovoj Wu Dangu. Preko 300 000 vojnika i gradjevinara je preko jedne decenije gradilo ovaj kompleks. Kaže se da je najlepša gradjevina na severu Letnja palata u Pekingu, a na jugu kompleks palata na Wu Dangu. Na ovu planinu već vekovima veliki broj hodačasnika dolazi da traga za besmrtnicima ili da sami pronadju put zdravlja, dugovečnosti pa možda i besmrtnosti.
Wu Dang Tai Chi
Mandžurijski osvajači su 1644.godine pokorili kinesko carstvo i osnovali dinastiju Čing. Čim su čuli za prefinjenu umetnost Tai Chi-ja uzeli su u carsku službu najčuvenijeg majstora tog vremena, Jang Lu Čanga (1799-1872), osnivača Yang stila ili Yang porodičnog sistema. Pošto nije bio voljan da podučava Mandžurce, majstor Yang je modifikovao forme Tai Chi meditacije, pretvarajući ih u vrstu vežbi sporih pokreta, potpuno ignorišući unutrašnju filozofiju i mentalnu disciplinu koji i jesu ključ tai čija. On je nastavio da podučava samo svoje sinove istinskoj formi Tai Chi-ja i od tada učitelji su prenosili zananje samo na najbliže srodnike. Porodični stilovi su vezani za imena porodica koje su negovale odredjeni stil, npr. Chen.
Kada su se plemićke porodice koje su vežbale rekreativni stil razbežale nakon revolucije 1900-1910 Tai Chi je putovao sa njima. Oni koji su ga vežbali, tvrdili su da to čine na originalan način jer su učili od majstora Yang stila ili drugih porodica, a ljudi su im verovali. Na ovaj način se raširila modifikovana forma Tai Chi-ja koja se zvala Tai Chi Chuan ili taj či vežba. A znamo da Tai Chi nije vežba, već stil života.
Tek kada se osoba ozbiljno posveti učenju Tai Chi-ja, potraga za autentičnim manastirskim stilom postaje imperativ.
Nakon kineske kuturne revolucije, Tai Chi je potisnut u drugi plan, u nekim periodima su učitelji Tai Chi-ja i Qi Gonga bili zatvarani i zabranjivan im je rad, a širile su se novostvorene forme koje nisu imali ni filozofski pristup, niti bilo kakvu priču o energetskim tokovima. Tai Chi je sveden na prostu fizičku vežbu, rekreaciju u cilju zdravlja, kolektivnu vežbu u parkovima kojoj je oduzeta njena prava suština i vrednost.
Danas, u modernoj Kini se to promenilo, ona ponovo oživljava zaboravljene vrednosti. Veliki je broj škola i učitelja pa se samim tim ova veština komercijalizovala i postala produkt koji se bori na tržištu. Ipak, za one uporne i posvećene, koji tragaju da nadju dobrog učitelja ima mnogo više mogućnosti i izbora. Potrebno je da se uputite u tu magičnu zemlju, punu kontrasta, različitosti, ponekad za nas dosta daleku pa čak i nerazumljivu. Na izvorištu ove jedinstvene veštine, sigurna sam da ćete naći inspiraciju da istrajete na putu učenja.
Ova Qi Gong vežba primenjuje se u skoro svim školama i stilovima. Ime Zagrli drvo nosi jer podseća na položaj kao da ste zagrlili drvo. Isto tako, naziva se i Haos, jer je iz haosa sve nastalo… Nakon dugogodišnjeg vežbaja Tai Chi’ja videćete da je ova vežba osnova svega i kao da je iz nje sve nastalo. Takodje je to i način meditacije, jer je vežba statična, prati se disanje, a svi osećaji, osećanja i misli se spuštaju u Dan Tien. Osećamo da smo provodnik izmedju Neba i Zemlje. Preporučuje se svakodnevno vežbanje u trajanju od dvadesetak minuta. Učitelj je neophodan da bi vas ispravljao u upućivao u tok vežbe. Iako, krajnje jednostavna, nekada su potrebne godine da bi se razvio osećaj i pravilan fokus. Vežba je izuzetno korisna za “ispravljanje ledja” i poboljšava cirkulaciju.
Tai Chi I Qi Gong
Budite uporni…Ovo su osnovna uputstva…
Noge su razmaknute u širini ramena, kolena blago savijena, karlica uvučena, kičma prava. Važno je potpuno se opustiti kao da vam je telo providno. Cilj ovoga je da se svaka kost, tetive i mišići široko otvore da bi Qi slobodno tekao kroz telo. Potrebno je da se Qi spusti u Dan Tien. Napravite dugačak izdah i istisnite sav vazduh iz pluća. Da bi to izveli potrebno je da se potpuno opuste grudi i ramena, jer Qi može slobodno da se kreće samo kad su grudi opuštene. Postepeno ćete osetiti kako se Qi spušta u Dan Tien.
Kičma mora biti potpuno prava da bi životna energija mogla da putuje do vrha glave. Izuzetno je važno držati glavu kao da je okačena za teme o tavanicu, ili o samo Nebo. Ovaj položaj učvršćuje glavu i kičmu tako da se ne naginju napred-nazad ali ni gore-dole. Na ovaj način kičma postaje snažnija.
Položaj Dan Tiena kod osobe prosečne visine može se odrediti na sledeći način. Podelite vodoravnu liniju koja spaja pupak i kičmu u srazmeri 3:7, a mereći od pupka. Dan Tien je smešten na oko tri i po praga ispod tačke preseka.
Stopala su ukorenjena tako da Qi buja iz izvesnog unutrašnjeg otovora na tabanima (odgovara mu akupunkturna tačka na sredini tabana iza jastučića na koje se oslanjama pri hodu) koji se nativa „penušavi izvor“. Qi prosto klija iz tabana ka kukovima kroz noge i širi se telom, preko ruku gde deluje kroz prste.
Ruke su postavljene kao da grle drvo ili dragu osobu , laktovi na dole, ramena opuštena, grudni koš malo ulubljen. Dišemo stomakom, usta su zatvorena , jezik u korenu gornjih zuba.
Opustite se ….
Vežbajete redovno…..
Vežbajte u prirodi…
Dišite…..
Tai Chi Workshop in Belgrade
We had great Tai Chi & Qi Gong Workshop, held last Thursday in beautiful Belgrade park in city center. Workshop was organized for a group of women NGO leaders from around the Balkan region and focused on providing strategies for self care for individuals working with victims of trauma. We did some basic Tai Chi movements and tried to focus on inner strength and harmony. We also learned 5 elements Qi Gong which is very helpful for keeping our emotions in balance. We have spend nice time in nature, laughing and gaining energy for rest of the day.
Thank you girls, keep on good work on women’s empowerment and women’s rights around the world.
Ни у једној културној традицији природа не игра толику улогу у уметности и животу уопште, као у Кини. У кинеској машти посебно место заузимају планине које се сматрају светима, јер смо на тај начин ближе боговима. Оне такође, манифестију виталну енергију природе, које се на кинеском назива ЋИ. Природа не само што прехранјује човека и тако га одржава у животу , него се у њој налазе и лековите биљке које дају дуговечност.
Човек је у древним временима боравио у природи већи део свог времена, у њој није тражио само еликсире бесмртности него је чистио свој дух и регенерисао се.Таоизам и конфуцијанизам, а касније и будизам који је стигао у Кину у првом веку н.е. велики значај даје природи, у њој тражи одговоре и тако ствара основе кинеске културе .Многи филозофски концепти старе Кине заснивају се управо на посматрању природе. Таоисти и будисти су боравили на светим планинама где су медитирали и временом оснивали своје храмове,пратили су их ходочасници, ученици и путници. Архитектура никада није реметила контуре планина већ се трудила да се уклопи са постојећим окружењем. Песници су славили лепоту природе, сликари су у њој налазили инспирацију.
Таоизам нас учи да човек мора да одржи снажну везу са природом ради психичког и физичког здравља. Таи Чи и Ћи Гонг вежбе се заснивају на томе да је човек проводник између неба и земље и да вежбање у природи најделотворније. Овај древни систем вежби је такође настао из посматрања природе и животиња које имитира. Јин и Јанг симбол, Књига промена и многи други филозофски концепти говоре о променама као што су годишња доба, дан и ноћ, сунце и тама и како наћи равнотежу у тим супротстављеним појавама.
Ова традиција се задржала до данас у модерној Кини. У парковима, трговима или улицама, свуда где има слободног простора људи вежбају. Некада је то Таи Чи или Ћи Гонг, некада плес, гимнастика или пуштање змајева. Уметничке вештине као сликање, калиграфија или певање такође се практикују на отвореном простору.
У Београду, имамо нашу дозу јутарњег Таи Чија у предивном амбијенту Донјег града на Калемегдану. Вежбе води Исидора Милошевић и каже да то најбољи начин да започнете нови дан.
Кроз јутарњи Таи Чи тренинг добијате енергију за нови дан, осварујете контакт са природом и са самим собом. Нису потребни никакви посебни услови, само удобна одећа и обућа а након вежбања нећете осећати умор, већ ћете бити полетни и потпуно регенерисани.
Традиционално и модерно се сусрећу у парку, аутомобили пролазе, чујемо буку у позадини али налазимо свој унутрашњи мир, осећамо енергију природе, па макар то било само једно дрво или цвет, то је исконска снага која неће нестати упркос томе што се некада плашимо да је све више бетона око нас…
Prepodnevni termini u prirodi
Prepodnevno vežbanje Tai Chi-ja u prirodi
Jutro je doba dana kada se sve budi, Sunce izlazi, u prirodi biljke i životinje započinju novi dnevni ciklus a naše telo i um se pripremaju za aktivnosti koje nas očekuju u novom danu. Veoma je važno da lepo i harmonično započnemo dan. Znate onu poslovicu: „Po jutru se dan poznaje“? Tradicionalna kineska medicina nam to potvrdjuje činjenicom da se mnogi važni meridijani aktiviraju baš u jutarnjim satima i da je to idealno vreme za vežbu. Isto tako poželjno je zaspati pre 23h da bi organizam stigao da se oporavi i regeneriše.
Vežbanje Tai Chi-ja u prepodnevnim satima dobro je jer nas istovremeno razbudjuje i omogućava priliv nove energije. Ove lagane fizičke vežbe ne zamaraju naše telo te tako imamo dovoljno snage za novi dan.Pokreti Tai Chi-ja mogu se opisati kao fizički lagani ali energetski izuzetno moćni. Pokretanjem energije kroz meridijane jačamo svoje telo iznutra, um nam postaje bistar a duh se uskladjuje sa ritmom univerzuma. Nakon vežbanja osećamo se u harmoniji sa samim sobom i sa okolinom što nam pruža mnogo veću uspešnost u aktivnostima koje nam predstoje.
Vežbanje u prirodi povećava delotvornost Tai Chi-ja. Zauzimanje različitih položaja tela i izvodjenje odredjenih pokreta sa kvalitetom misli koji je prisutan, čine da se Tai Chi Chuan razlikuje od proste fizičke vežbe. Opušteno i produbljeno disanje na svežem vazduhu ima mnogo bolje efekte na naše zdravlje, nego kada se praktikuje u zatvorenom prostoru.
Mnoga naučna istraživanja potvrdjuju blagotvornost ovih vežbi. Tako se Tai Chi primenjuje kod reumatizma, osteoporoze, u rehabilitaciji nakon moždanog i srčanog udara i mnogim drugim oboljenjima. Jača srce, reguliše krvni pritisak, pomaže kod tegoba u menopauzi i uopšte uskladjuje psihofizičko stanje organizma. On predstavlja put zdravlja i dugovečnosti i veliki je pokretač razvoja na duhovnom planu. Istovremeno, to je i takmičarski sport popularan u Evropi i svetu. U Srbiji je Tai Chi priznat od strane Ministarstva zdravlja kao alternativni vid terapije.
Nastao pre mnogo hiljada godina, danas se vežba i van granica Kine. Drevni mudraci objašnjavali su ove vežbe kao pokrete koji leče sve bolesti a ujedno su lepi za oko. Jutarnje vežbanje Tai Chi Chuana i Chi Gonga na otvorenom možemo sresti kako u Kini tako i u mnogim svetskim metropolama. I Beograd je jedna od njih.
Tempo savremenog čoveka, pogotovu onog koji živi u gradu ima za posledicu veliku količinu nakupljenog stresa koji vremenom izaziva razna fizička obljenja i psihičke smetnje. Specifičnost Tai Chi Chuna kao vida rekreacije i relaksacije je u tome što je jednostavan, ne zahteva posebne pripreme ili opremu i nakon vežbanja osoba se oseća istovremeno relaksirano i budno, puna nove pozitivne energije. Zbog toga se sve češće praktikuje u velikim korporacijama na početku radnog dana.Osim beogradskih firmi koje to organizuju za svoje zaposlene, sa prvim toplim danima, na Kalemgdanu u Donjem gradu počinjemo sa vežbama u jutarnjim časovima. Konačno je i Beograd dobio dozu jutarnjeg Tai Chi-ja. Pridružte se!
Pored stalnih treninga koji se održavaju u Holističkom centru-Sfera u Dositejevoj ulici, uskoro možete započeti dan sa vežbama na otovrenom koje će vam uneti snagu i dobro raspoloženje i pripremiti vas za dalje poduhvate .
Ove vežbe može vežbati svako, bez obzira na godine i fizičku pripremljenost jer se tokom vežbi postepeno napreduje. Nije potrebna posebna oprema, dovoljna je ravna obuća, udobna odeća i pre svega dobra volja.
Više informacija na: 063 78 08 132
www.taichisfera.com Tai Chi ujutru u prirodi
